Sve pocinje od prvog placa, prvog dodira sa vazduhom kada ugledamo maminu neizmernu radost zbog naseg postojanja. Zatim sledi nas prvi rodjendan, prvi skolski dan, prva ljubav...Sve se to desava jednom u zivotu bez povratka. Vremenom secanja blede, kroz maglu se secamo nekih bitinih trenutaka koje su obelezile nase detinjstvo bilo ono lepo ili ne.
Sto se tice mog detinjstva imam osecaj da je brzo prosao. Godine su se samo redjale, sve je nekako proletelo. Nikad nisam zelela da sto pre odrastem, htela sam da budem dete sto je duze moguce. Da zivim u svetu maste i igre bez problema i briga. Da ne brinem sta ce biti sutra. Kad ste dete uvek drugi brinu o vama, osecate se sigurno i bezbrizno. Uzivate u slobodi i onda odjednom pocinje novo doba vaseg zivota ODRASTANJE! Tada zelite da zauvek budete dete.
Danas je situacija obratna ili se bar tako meni cini. Ljudi zele da sto pre odrastu,da prestignu vreme kao da zele sto pre da ostare. Deca vise nisu deca postaju odrasli pre vremena ili bar misle da jesu.Mozda je to jedan od razloga zbog koga vreme enormno leti, zivot se cini dosta kracim ili mozda ja gresim?
Нема коментара:
Постави коментар